- Šaran

Kako šaran podnosi niske temperature?

Ribe su poikilotermni organizmi. To znači da one poprimaju temperaturu vode koja ih okružuje, zato svaka promena može da utiče na njihove životne procese. Šaran podnosi relativno velika temperaturna kolebanja, može da preživi na temperaturi od jednog stepena, ali i na 30 stepeni.

 

Kada temperatura vode padne ispod 0,2 stepena, mlađ može da ugine. Tada dolazi do pareze, ribe izlaze na površinu, nekoordinirano plivaju na boku i uginu za pola sata do sat. U tom slučaju uginule ribe se obično nalaze zamrznute u ledu.

Smatra se da je najniža dozvoljena temperatura u ribnjaku za mlađ 0,1-0,2 stepena. Odrasli šarani otporniji su na niske temperature. Vrlo kratko mogu da podnesu nisku temperaturu od minus 8 stepeni. Kod dužih zahlađenja na ovoj temperaturi dolazi do uginuća, zato što se u tkivu riba stvaraju kristali leda koji oštećuju strukturu ćelije.

Do takvog uginuća vrlo retko dolazi ako se ova riba nalazi u ribnjaku. Optimalne temperature za proizvodnju šarana su oko 28 stepeni. Ekstremne temperature ribe mogu podneti samo ako se na njih postepeno navikavaju.

Više od polovine šarana može da ugine ako se temperatura naglo spušta sa 13 na 0,5 stepeni. Ako se šaran prebacuje sa 13 na 31 stepen temperature, takođe može da ugine. Ukoliko temperature postepeno rastu, riba može da izdrži i do 40 stepeni.

Šaran ima sposobnost da se postepeno prilagođava novim temperaturnim uslovima, ali ne podnosi nagle promene. Ovo treba imati u vidu prilikom manipulacije ribom tokom jeseni, kod prvih mrazeva. Tada temperatura vode još uvek može biti relativno visoka. Naglo hlađenje ribe na vazduhu može izazvati slabljenje njihovog organizma.

U prilagođavanju šarana postepenim promenama temperature učestvuju nervni sistem i ukupne belančevine tela. Promena temperature mozga izaziva promenu njegove aktivnosti, a time i aktivnosti celog organizma. Aktivnost i pokretljivost šarana smanjuje se s padom temperature.

Ribe pokreću peraja da bi održale ravnotežu, a povremeno menjaju mesto boravka. Pri tome plivaju polako, pojedinačno ili u jatima. Ranije se smatralo da šaran pri niskim temperaturama potpuno miruje i pada u takozvani zimski san, međutim, u novije vreme to je opovrgnuto.

Ako su u mogućnosti, šarani se povlače dublje u vodu, tamo gde su temperature više. Pri niskim temperaturama šaran se može brzo kretati, ako je na to prisiljen, ali to za njega u izvesnoj meri može biti i štetno. Na primer, veći protok vode prisiljava ribe da i pri niskim temperaturama plivaju protiv struje.

Kod manjeg protoka vode šaran će trošiti manje rezervnih materija. Poznato je i da šaran sa sniženjem temperature uzima sve manje hrane. Po pravilu, na temperaturi oko 13 stepeni može prestati da se dodatno hrani, jer je ukupna količina koju može primiti relativno mala. Pri nižim temperaturama uglavnom jede samo prirodnu hranu.

Čak i pri visokim temperaturama šaran može prestati sa ishranom, ako je ima u izobilju. Sa većim padom temperature smanjivaće se i količina prirodne hrane koju šaran konzumira.

Pri veoma niskim temperaturama organizam šarana će se nalaziti u stanju fiziološkog, za njega normalnog gladovanja. Teško je oceniti gde je tačna temperaturna granica na kojoj počinje fiziološko gladovanje. Šarani koji zimuju na temperaturama iznad 3 ili 4 stepena, u sredini u kojoj ne mogu uzimati hranu, nalaze se u stanju gladovanja koje za njih nije normalno.

O autoru admin

Objave napisao admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *